Мина Ђорђевић, млада нада српског спорта, своје прве кораке начинила је у Алексинцу. Оне кошаркашке, такође. Рођена је у кошаркашкој породици. Отац Славољуб био је истакнути алексиначки кошаркаш. Ипак, Мина је отишла корак даље. Заправо, више корака.
Вест од пре неколико година, да је млада Алексинчанка прешла у редове Црвене звезде, снажно је одјекнула. Данас није нарочита сензација када чујете да је Мина постигла 20 или више поена, остварила дабл-дабл учинак или била на корак од трипл-дабла… У међувремену, десило се много тога. Поред прегршт освојених медаља, индивидуалних награда и признања, уследио је позив од селектора А репрезентације Србије, Марине Маљковић.
Завршни кошаркашки турнир у категорији јуниорки ове године одржан је у Алексинцу, граду у којем је Мина начинила прве кораке. Кошаркашке, такође. Звезда је на турнир дошла као фаворит, што је на терену и оправдала, а Ђорђевићева је играла сјајно. Против Челарева имала је учинак од 18 поена, 9 скокова и 7 асистенција. У полуфиналу против Пролетера из Зрењанина постигла је 19 поена уз 7 ухваћених лопти, затим је у великом финалу и победи против Радивоја Кораћа убацила 11 поена и додала 7 скокова.
Након финала и церемоније проглашења победника, искористили смо прилику да поразговарамо са нашом успешном суграђанком.
Мина, све честитке на сјајним партијама током ова три дана, као и на освојеној титули. Који су твоји први утисци након великог финала?
Пре свега желим да честитам својој екипи. Бориле смо се до краја. Некако смо све време прижељкивале ово финале са Кораћем. С обзиром да је ово мој град и моја последња јуниорска сезона, желела сам да све завршим на најбољи могући начин. Захвалила бих се граду, свим организаторима, тренерима и свима који су допринели да овај догађај протекне заиста феноменално.
Вама је терен у Алексинцу практично био домаћи терен.
Мени јесте (Смех). А и њима. Кратко су биле овде, али су се осећале као код куће. Брзо су се привикле.
Реци ми, зашто сте желеле баш екипу Кораћа у финалу?
Зато што с Кораћем увек играмо жестоке дуеле. Оне су нам највећи ривали. Знале смо да ако финале буде са њима да неће бити лако, што се и показало. Ни у једном тренутку нисмо имале толико убедљиву предност, услед које би дошло до неког опуштања.
Недавно си добила позив у А репрезентацију, од Марине Маљковић. Како си дочекала тај позив?
То је једна велика награда, зато што показује сав мој труд који сам уложила и што сам до сада радила. Јако ми је драго због тога. Јесте да су то биле мини припреме, али сам веома задовољна. Надам се да је то само почетак.
Пожелели смо нашој Алексинчанки пуно успеха у будућности. Очекивања расту. С разлогом. Иако је Мина већ сада остварила много тога. Постала је и шампион у свом малом граду. Привилегија какву само ретки имају.
